Okej, nije da nisam pomislila, kada sam čula da hipotetički postoji šansa 0,001% da idem vs 100% da nema šanse.
Uredno sam ispeglala par najlepših krpcica "just in case", namazala nokte i isfenirala se opet za "case if", pa ako sam time prizvala ovu magiju, svečano obećavam da ću češće da peglam :)
Putovanje je sinonim za lepotu, za ljubav, za najlepše emocije!
Za samo 2 sata se nadjoh nad spektakularnim Mediteranom, dramatičnim, dostojanstvenim, his Highness Medeterenian Sea.
Normalno od silnog adrenalina, oka nisam sklopila, ne želeći da propustim ni jedan momenat, i tako odmah krenuh u šetnju, da upoznam grad, te tako "otkrih najdivnije mesto od davnina".
Grad u kome je po predanju Sv. Djordje ubio aždaju. Grad Orijenta, kontrasta, Mediterana, toplog vetra, luksuza, palmi, kafe sa ružinom vodicom, falafela i baklava, dugačkin peščanih plaža i tirkiznog mora kao sa postera... Najači utisak ipak su ljudi!
Ljudi u svakom smislu te reči. Još jednom su me naučili lekciji da su predrasude otrov za dušu.
Kao što postoje predrasude da Srbija nije sigurna zemlja iz ovih i onih razloga, tako i u dnu moje mašte je tinjala sumnja koliko ću ovde biti sigurna?! Već prvog dana sam se ozbiljno razuverila.
Kao klasičan turista uzela sam mapu na recepciji hotela i samo krenula, kao "guska kroz maglu". Ali sama želja je više nego dovoljna. Nakon prvih desetak km, iako sa divnim slikama u očima, osetila sam bol i nogama pa upitah jednu ženu kako da naručim taxi. Posle objašnjenja, shvati da nisam razmenila novac, a ona mi reče "OK, evo, ja ću ti dati, idi do centra i uživaj". Naravno da nisam htela da prihvatim, ali sam se silno iznenadila i pomislila, da li je moguće da još ima ovakvih ljudi?! Neke druge dve žene su shvatile priču, pa su me pozvale da krenem taxiem sa njima, bez razmišljanja i pomenutih predrasuda sam prihvatila. I tako je sve počelo, koga god sam nešto pitala (a nije da nisam često) svi su se utrkvali da mi što bolje objasne, pomognu, da se nadju. Prvi dan je dakle, bio bajkovit. Hm, možda sam samo svojom željom "privukla" splet događaja, opet ja malodušna.
Danas sam isto tako krenula u šetnju do Hamre, kvatra sa prodavnicama punih raznih đakonija, restoranima, najpoznatiji deo grada za šoping. Ponovo upitah slučajnu prolaznicu, da me uputi, a ona mi reče kako ide u istom smeru pa da možemo zajedno da se prošetamo.
Bajrut je čudo! Tolika lepota na jednom mestu. Nemoguće je ne zaljubiti se u njega na prvi pogled! Od spuštanja aviona, i piste koja je uz more, sjajne palate, stene koje izranjaju iz mora, pa sve do sada, kao da sam u drugoj dimenziji!
Ta devojka sa kojom sam šetala se zove Najah, dermatolog, krenula je u ordinaciju na posao...kraljica i prijatelj za ceo život. Kaže da me nije slučajno srela, baš je htela da priča sa nekim jer se to jutre nešto pokačila sa zaovom :( i tako se nađosmo. Razmenile smo facebook, a večeras je došla sa svojim suprugom kolima po mene i pokazali su mi sve delove grada, koje znaju uglavnom Bejrućani: od zgrada starih 300 godina, pa najstarijeg bioskopa, rimskih kupatila, džamije i katedrale koje dele isto dvorište (da, dva fantastična zdanja, dijametralno suprotna, jedno uz drugo i žive kao dobre komšije). Njen muž je vatrogasac koji u slobodno vreme radi kao DJ, pokazali su i ulicu sa pabovima odakle se čuje super muzika, ulicu koja miriše na nargile, pa najviša zgrada (koju su normalno izgradili UAE :)...I za kraj, stali smo kod čoveka koji svako veče poklanja damama vence gardenija! Pravi Havajske vence, sa gardenijama koje samo ovde cvetaju, i pokljanja, jer je srećan kada dobije osmeh i usreći nekoga! Eto, takvi su Bejrućani!
Da ne širim, putovanja stvarno oplemenjuju dušu, šire vidike, prave uspomene koje niko ne može oduzeti.
Bejrut je nešto stvaaaarno posebno! A ja sam ga baš lepo upoznala i sve što mogu da Vam poželim je da ga i Vi doživite!
Zauvek zaljubljena u Bejrut,
A.S
